Društvo

ЗЕЛЕНО, ШТО ВОЛИМ ЗЕЛЕНО

 

              Свијет зелени у нашим очима, зелени се као трава у марту. Зелено, што волим

зелено, рече Лорка и нађе своју инспирацију, изгледа да сам је нашао и ја.

Дрво кад никне на некој ливади зеленој, осјећа се као жбун у гори зеленој. Али сања. Сања своје руке, ноге, кожу, сања како допире до висина небеских. У зачетку је мало и беспомоћно, борећи се са свим недаћама.

У једном тренутку појављује се орао са неба, прилази малом дрвету и пита га : ,,Јеси ли добро?“. Дрво, као дрво ћутало је. Орао упита још једном, па још једном, па још шест пута, али одговор није добио. Дрво је ту стајало непомично, чекајући орла да одлепрша са ливаде зелене. Поче киша, орао отвори крила да се склони, док је дрво и  даље стајало непомично, примајући ударце воде сваке секунде. Орао се више није враћао.

Прођоше дани, године, а дрво доби другара који се звао Храст. Храст је никао из земље као ракета. Дођоше нека дјеца. Видјевши на толикој ливади два дрвета приђоше им. Били су исте висине. Заправо, дрво је било мало веће од свих. Једно од дјеце приђе Храсту, те га помази. Дрво, мислећи да му дјечак жели зло, нападе га, те баци сво своје лишће драгоцјено на дјечака. Дјеца се сва уплашише и побјегоше, али тај дјечак није. Остао је сав у лишћу, којег се непосредно касније ослободио, те се извинио Храсту и отишао. Док се враћао кући, прошавши поред сваког дрвета, није видио ниједан лист. Стално се окретао иза како би видио тих неколико листића, који су лежали успавани.

Два дрвета непрестано су расла и развијала се. Након неколико година ова два другара стара осјећали су како им сат откуцава. Осјећао се мирис старости у ваздуху, а онда једног дана дође стадо оваца на ливаду зелену. Тог дана плакали су облаци као никад. Два другара су осјећала неку необичну тишину, док је киша падала и овце пасле. Свануло је Сунце иза брежуљака, спремао се нови дан за устајање из кревета ноћи. Два другара стара видјела су из даљине два човјека са сјекирама преко рамена. Поста’ то двобој два другара и два човјека. Побједник је већ био познат…

Зелено, што волим зелено.

 

Напомена: Текст је написан у склопу писменог задатака 2017. године

Лазар Дашић

1 komentar

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: